MOŽE LI KONZUMACIJA VOĆA POKVARITI TELESNU KOMPOZICIJU?

Evo šta bi trebalo da znate:

-demonizacija fruktoze počela je objavljivanjem jedne studije 2004. Godine

-ukoliko istražite nekoliko studija o uticaju fruktoze na ljude, jasno ćete shvatiti da se ne ponaša nešto drugačije nego drugi šećeri

Postoje vežbači koji se toliko plaše da im fruktoza ne upropasti formu da ne jedu voće skoro uopšte. Veruju da će odmah po uzimanju sva fruktoza otići u struk u vidu masnog tkiva.

Dodajte tome i bojazni da fruktoza može uzrokovati visok krvni pritisak i oboljenja bubrega i postaje jasno zašto je na tako negativnom glasu danas, koji volimo da nazivamo Sindrom fruktozične histerije – SFH.

SFH bismo mogli definisati kao neosnovanu histeriju i bojazan od šećera fruktoze, jer se ustvari radi samo o jednoj od formi šećera, koja nije ništa bolja niti lošija od šećera koje možete naći  u čokoladi, lizalicama i sličnim stvarima.

Umesto da se bavimo pričanjem u prazno, hajde sada da sagledamo realne činjenice i dokaze koji su oko nas, kako bismo stekli pravu sliku o fruktozi.

Nauka, istorija i Rusi

Kako bismo shvatili da je ovaj histerični sindrom realan, osvrnućemo se malo na istoriju, pa čak i par ekonomskih događaja.

Godine 1957, dvojica istraživača shvatila su kako da iskoriste jednu vrstu bakterije, kako bi prah unutar zrna kukuruza pretvorili u glukozu.

Shvatili su da će to pomoći proizvođačima hrane od fluktacija na tržištu šećerne trske, uzrokovanih lošim vremenskim prilikama, prinosima na usevima, štrajkovima radnika itd.

Ali, niko nije obraćao pažnju na to. Proizvođači su nastavili da koriste veštačke zaslađivače da zaslade skoro sve što se moglo zasladiti.

Godinama kasnije, istorija i predsednik Ričard Nikson promenili su tok stvari. Nikson je tada potpisao sporazum sa SSSR.  Taj događaj, zajedno sa lošim vremenskim prilikama, doveo je do značajnog skoka cena namirnica. Mnogi potrošači su organizovali masovne bojkote namirnica od mesa, kao znak protesta zbog visokih cena hamburgera. 

Predsednik je reagovao preko svojih saradnika, koji su rekli farmerima da će im vlada plaćati da proizvode što više žitarica i izbacuju na tržište, bez obzira na cene i zalihe i fluktacije na tim poljima.

Krajem sedamdesetih godina, kada je cena žitarica znatno opala, skočila je cena šećerne trske. Proizvođačima se smučilo pa su masovno prešli na proizvodnju fruktoze, kroz proces koji su naučnici otkrili 1957. godine.

Sa jeftinom fruktozom koju su sada proizvodili u obliku slatkih sirupa, proizvođači su počeli da proizvode niz poslastica. Svi su bili debeli i srećni, ali bukvalno, sve do 2004. kada je par naučnika objavio jednu studiju koja globalnu gojaznost sa kojom se američka nacija suočava dovodi u direktnu vezu sa upotrebom slatkim sirupa i preliva u raznim jelima.

Pažljivije čitanje te studije jasno će ukazati da slatki sirupi nisu ni glavni ni jedini uzroci globalne gojaznosti kod ljudi. 

Suočeni sa brojnim i osnovanim kritikama, par naučnika koji je izveo studiju pokušao se odbraniti rečima da je sama studija bila jedna naučna spekulacija kako bi motivisala i druge da krenu sa istraživanjima sličnih tema.

Ali, s obzirom na dostupnost informacija u dobu u kojem živimo, pogrešni zaključci iz studije i pogrešne tvrdnje su se lako prenele na veliki broj ljudi i eto kako je demonizacija fruktoze dobila svoj oblik. 

Istina

Istina je da postoje dokazi da fruktoza može uzrokovati uvećano prisustvo masnih kiselina u jetri. Kada se razgradi, enzim fosfofruktokinaza određuje da li je jetri potrebna dodatna energija za rad, a ukoliko vam energija nije na niskom nivou u tom momentu, glukoza će se upravo uputiti u jetru.

Kada stigne u jetru, upućuje se  u mitohondrije, koje će je ili skladištiti kao glikogen zarad brze upotrebe za sintezu energije, ili kao mast,  što nije dobro za zdravlje i normalno funkcionisanje jetre, ukoliko traje duže vreme.

Pojedini stručnjaci fruktozu nazivaju „alkoholom bez mamurluka“ zbog oštećenja koja može naneti jetri.

Dalje, isto tako postoje i dokazi da fruktoza  može uzrokovati visok pritisak, povišene nivoe triglicerida, ili oboljenja bubrega.

Dalje, godine 2009, jedna studija je pokaza da uzimanje napitaka bogatih fruktozom i bogatim glukozom može u oba slučaja dovesti do uvećanih masnih naslaga u predelu stomaka, a ono što možda deluje paradoksalno jeste okolnost da je u istoj studiji zabeleženo da je glukoza u većoj meri uticala na uvećanje nivoa triglicerida nego fruktoza.

Jedna studija iz 2012 pokazala je da mokraćna kiselina može ubrzati metabolizaciju fruktoze u masti, ali koncentracija urinske kiselina varira od osobe do osobe.  To može objasniti zašto su pojedinci osetljiviji na fruktozu, dok drugi nisu.

Takođe je istina i da fruktoza ima uticaja na segmente u mozgu koji upravljaju osećajem gladi. U nekim studijama, apetit je opao kod subjekata koji su uzimali glukozu, ali u manjoj meri nego kada su uzimali fruktozu.

Presuda

Sve pobrojane stvari zvuče loše, ali evo šta bi trebalo u svakom slučaju uzeti u obzir:

1.       Mnoge studije koje su donele ove zaključke izvođene su na životinjama, ne na ljudima. To što je neki pacov dobio dva sprata sala oko stomaka, nakon uzimanja fruktoze ne znači da će i čovek.

2.       Studije izvedene na ljudima nude daleko manje dokaza, ili čak i ne dovode u vezu uzimanje fruktoze i efekte koje smo nabrojali malopre. 

3.       Od 2004, otkada je objavljena ona famozna studija i otkada je tražnja za fruktozom opala, procenat gojaznih ljudi se nije smanjio!

4.       Većina studija izvođenja je sa čistom glukozom i čistom fruktozom koju ne možete naći u proizvodima i namirnicama po prodavnicama.

Što se voća tiče, naravno da najviše šećera u voću dolazi od fruktoze. Najviše fruktoze sadrži smokva, sa oko 23g fruktoze na 100g voća.

Na drugom mestu je jabuka sa blizu 7g fruktoze na 100g.

E, sad, hajde da kažemo da su sve one negativne posledice koje smo nabrojali zaista istinite i da se mogu očekivati kod svakoga. Ako odbijate da jedete npr jabuku zbog 7g šećera koje ćete uneti, to je skroz neracionalno i može se podvesti pod onaj histerični sindrom koji smo spomenuli.

Za pravilno funkcionisanje tela potrebna je raznovrsna ishrana, kako biste se borili sa raznim virusima i bakterijama, kako biste rasli i razvijali se, i slično. 

Naravno, nije dobro ni da u jednom obroku pojedete celu korpu voća, ali svakako da voće treba da bude sastavni deo svačije ishrane.

Telesna kompozicija i forma je rezultat potrošnje energije i vežbanja, totalnog unosa kalorija, razmere i kvaliteta unetih nutrijenata i drugih stvari.

Izbegavanje voća usled pretpostavki da vam mogu pokvariti formu je usko sagledavanje stvari i pogrešno, bazirano na nedovoljnoj informisanosti. 

Ipak, treba obraćati pažnju na proizvode koji sadrže veštačke šećere i koji su ustvari prerađevine. Razne grickalice, čokoladice i slično treba izbegavati. Sa druge strane voće, pogotovu za ono koje znate da je kvalitetno ne treba da važi isto, jer umerenim uzimanjem voća svom telu donosite znatno više pozitivnih nego negativnih posledica.

Izvor: tnation.com